Sweet-Dreams

Dobro nam dosli sanjari.Sanjajmo najsladje snove zajedno!!!!
Sweet-Dreams

Veciti sanjar zivi u meni, Ko slepi putnik na brodu sto luta, Druga zena se radja u zeni, I trazi svetlost na kraju puta.


    Trenutak sećanja...

    Delite
    avatar
    Dacha67
    Korisnik
    Korisnik

    Seks : Muški Broj poruka : 28
    Datum upisa : 04.10.2010
    Godina : 51
    Lokacija : Niš
    06102010

    Trenutak sećanja...

    Počalji  Dacha67



    Dan tmuran i siv pritiska mi dušu, pomućuje razum...Kao da izvire iz mene nespokoj i nemir... Kiša pada... Opet sam preplavljen melanholijom...Obuzima me osećanje beznađa, koje budi nemirne duhove jednog ne tako davno prohujalog trenutka...Negde u daljini čuje se muzika, teška mi je i ona kad sam u ovakvom raspoloženju..Čini mi se kao da plače, moli... obasjana nestvarnom svetlošću prošlosti... I tada u trenutku samoće,dok srce traži spokoj nad samim sobom, misli ne mogu da se pomire sa realnošću, mada duša shvata da je ostala sama... Trenutak jada... Stapanje i razaranje, život i smrt...Suza na licu... Telo prožima patnja života... Ostaje mi samo taj trenutak sećanja...Sećanja koji remeti ritam srca... Sećanje na uzdahe i poljupce...neizgovorene reči... A,bilo je dana kada sam iz tvojih očiju cveće mogao ubrati i med sa tvojih usana popiti... I sačuvati te zauvek u sebi...Danas,u mojim očima tamnu noć možeš videti,patnjom ispunjenu...Mada u bolu,mogu te ljubiti strašću koju još osetila nisi,ako me ikako probudiš iz ovog nemirnog sna u kojem te čujem u daljini... Znam da si tu,osećam te, osećam da me gledaš, dodiruješ...Osluškuješ otkucaje moga srca što ubrzano lupa... Kroz prve zrake zore, ova noć već nevoljno odlazi, a pogled mi plovi i dalje ka tebi koja se smešiš, izgovaraš reči koje se urezuju u moje najdublje misli, i kao dodirima ispunjava svaku bolnu tačku,svaku pukotinu mog sećanja... I samo na korak da postaneš uspomena,a znaš da ne želim to... ti moja nežna slabosti... Potrebno mi je da sa tobom sanjam iznova,i iznova tražim zvezdu na tmurnom nebu i potreban mi je tvoj osmeh,da mogu njime obojiti svaki moj dan... Potrebno mi je da je ponovo proleće sa nama,da mi duša zatreperi kao list na vetru..A, ne da sam zamišljeni, usamljeni starac koji hodajući po stvarnosti, vapi za svetlom, sa strahom,bez osećanja,koji je okružen samo svojom samoćom, u mraku, u kojem će neko drugi uzeti tvoje lice i staviti ga na jastuk, pored svog...
    Share this post on: diggdeliciousredditstumbleuponslashdotyahoogooglelive

    No Comment.


      Sada je Pet Jul 20, 2018 11:48 pm