Sweet-Dreams

Dobro nam dosli sanjari.Sanjajmo najsladje snove zajedno!!!!
Sweet-Dreams

Veciti sanjar zivi u meni, Ko slepi putnik na brodu sto luta, Druga zena se radja u zeni, I trazi svetlost na kraju puta.


    Mogu li da te zaboravim?

    Delite
    avatar
    Dacha67
    Korisnik
    Korisnik

    Seks : Muški Broj poruka : 28
    Datum upisa : 04.10.2010
    Godina : 51
    Lokacija : Niš
    15102010

    Mogu li da te zaboravim?

    Počalji  Dacha67



    Ponekad se uplašim koliko te volim i koliko si mi u mislima... Strah me tad obuzme jer ne bih mogao prihvatiti da te više nikada neću zagrliti... da više nikada nećeš nasloniti glavu na moje rame i da više nećeš provlačiti prste kroz moju kosu... U mojim očima treperi poziv, upućen tebi...vapaj usamljenog srca...Mada znam da me voliš,osećam to svim svojim bićem,svakim nervom... Postoji neka tajna veza,kao u pesmi Bijelog Dugmeta, koja spaja čoveka sa njegovim željama. Ona se ne prekida, to ne čine ni naša razmišljanja...To su snovi kojima se lako predajemo...Mogu li da te zaboravim?Kako? Kad ti nekoliko puta u toku dana pošaljem nežni misao ljubavi, da ti kažem da si još u mom srcu...Sa ovakvim mislima izašao sam jednog jutra omamljen sivilom jeseni...zora još nije svanula, tek je praskozorje nagoveštavalo novi dan,nekoliko zvezda su još ostale ne nebu,zemlja sva crna, nebo sivo,trava podrhtava pod laganim vetrom,sve je bilo tako tajanstveno ...Sve je bilo mirno i tiho najednom kiša poče da pada...Ogromne kapi milovale su moje lice poput tvojih dlanova...Vetar je kidao lišće sa drveća...Ja sam i dalje stajao i u mislima skupljao uspomene ne tebe i šaputao:’’Voli me, malo, mnogo, strašno...’’ Osetih tvoj dah na vratu,ili je to bio vetar... Osetih kako mi poljupcima prekrivaš lice,ili su to bile kapi kiše... Sa mokrih gradskih ulica čuju se odjeci koraka,pomislih možda si to ti...Ali,to je bio neki stranac koji je bežao od kiše... Razočaran, pokisao pođoh i ja,korakom teškim kao da je od olova... Opet sam na istom, isti osećaj... Ostajem u zagrljaju sete... Tužne senke beže negde u daljinu... Ostavljaju mi onaj osecaj praznine kada si mi ti ovako daleko... Ovakvo vreme i trenutna tišina u meni...guše me... stežu me...I opet mi se misli kidaju poput tankih niti... ispuštam ih iz ruku... razbijen na milion komadića... umoran da bi ih sastavljao... Kao da neko drugi crta ispred mene put kojim hodam...
    Share this post on: diggdeliciousredditstumbleuponslashdotyahoogooglelive

    No Comment.


      Sada je Uto Nov 13, 2018 8:24 am