Mnogi ljudi zele ziveti prema duhovnim idealima kao sto su pomaganje drugima, sirokogrudnost, ljubaznost, darezljivost, deljenje itd. U mnogim knjigama citamo o tome kakvo bi bilo idealno ponasanje kojem bi se trebalo teziti.
Cesto se zaboravlja da je vecina ljudi danas jos na prilicno niskom stepenu emocionalne zrelosti i svesti o odnosima. Mnogi ljudi su previse u strahu ili premalo svesni osecaja i potreba drugih ljudi da bi mogli postovati osobne granice drugih. Neki ce i svesno iskoristiti primecenu slabost ili popustanje kod druge osobe. Tako se osoba koja pokusava stalno biti ljubazna i pomagati drugima moze vrlo brzo dovesti u situaciju da brojni ljudi to ocekuju i traze od nje i time je iscrpljuju. Pritom cesto ne postoji obostrano davanje i primanje niti istinsko uzivanje u odnosu.
Niste nikome duzni svoje vreme, ljubav, pa cak ni prijateljstvo. To su vrlo apstraktne kategorije, o kojima retko kad razmisljamo kako postaviti granice, i sta u kom odnosu zelimo, a sta ne. U ovom se jos cesce mozemo osecati krivima nego u vezi novca. Nasi roditelji verojatno nisu bas svakome delili novac - ali mnoga deca gledaju roditelje kako trose vreme i energiju na osobe s kojima zapravo ne zele biti, kako ih ne bi uvredili. Na taj nacin indirektno, a nekad i prema direktnim uputstvima, ucimo se ponasati isto tako.
Ponekad je najbolji nacin da nekome pomognemo odbiti ga od sebe, ne dopustiti da se vesa o nas i crpi nam vreme i energiju. Cak i ako ne nalazite nista negativno u drugoj osobi, mozda vas jednostavno nece privlaciti cak niti kao potencijalni prijatelj. U tome nema niceg loseg i nema razloga za osecaj krivice ako odbijemo ponudjeno prijateljstvo.
Mi zene smo posebno u opasnosti da u ovom podrucju ne postujemo svoje granice, delomicno zbog svoje prirodne teznje za skladom i izbjegavanjem sukoba, a delomicno i zato jer se u nasem drustvu od zene cesce ocekuje da vise daje i manje vrednuje svoje vreme i potrebe, nego muskarac. Mnogi ljudi ze mnogo lakse traziti od zene njeno vreme ili usluge bez da icim uzvrate, nego od muskarca.
U zreloj komunikaciji, ako jedna osoba odbije zelju ili zahtev druge, ili postavi granice koje drugoj osobi ne odgovaraju, druga osoba moze razmotriti zeli li izmieniti svoje zahteve i zadrzati odnos, ili ce mozda promeniti oblik ili intenzitet odnosa i potraziti ono sto zeli u nekom drugom odnosu.Sve je moguce postici nez povredjenosti i okrivljivanja ako se medjusobno dozivljavamo kao ravnopravna ljudska bica sa ravnopravnim potrebama i isto tako komuniciramo.Da bi prepoznali tudju bol moramo prvo prepoznati vlastitu,a da bi shvatili kako povredjujemo druge trebamo priznati i povredjivanje samog sebe.Svakodnevno omalovazavamo sebe, ziveci zivot kakav ne zelimo, ostajuci u okolnostima koje nam se ne svidjaju, trujuci svoje telo i trazeci nesto ili nekog drugog da nas spasi. To ce se promeniti tek kad prestanemo pripisivati odgovornost i moc ljudima i okolnostima izvan nas.
Cesto se zaboravlja da je vecina ljudi danas jos na prilicno niskom stepenu emocionalne zrelosti i svesti o odnosima. Mnogi ljudi su previse u strahu ili premalo svesni osecaja i potreba drugih ljudi da bi mogli postovati osobne granice drugih. Neki ce i svesno iskoristiti primecenu slabost ili popustanje kod druge osobe. Tako se osoba koja pokusava stalno biti ljubazna i pomagati drugima moze vrlo brzo dovesti u situaciju da brojni ljudi to ocekuju i traze od nje i time je iscrpljuju. Pritom cesto ne postoji obostrano davanje i primanje niti istinsko uzivanje u odnosu.
Niste nikome duzni svoje vreme, ljubav, pa cak ni prijateljstvo. To su vrlo apstraktne kategorije, o kojima retko kad razmisljamo kako postaviti granice, i sta u kom odnosu zelimo, a sta ne. U ovom se jos cesce mozemo osecati krivima nego u vezi novca. Nasi roditelji verojatno nisu bas svakome delili novac - ali mnoga deca gledaju roditelje kako trose vreme i energiju na osobe s kojima zapravo ne zele biti, kako ih ne bi uvredili. Na taj nacin indirektno, a nekad i prema direktnim uputstvima, ucimo se ponasati isto tako.
Ponekad je najbolji nacin da nekome pomognemo odbiti ga od sebe, ne dopustiti da se vesa o nas i crpi nam vreme i energiju. Cak i ako ne nalazite nista negativno u drugoj osobi, mozda vas jednostavno nece privlaciti cak niti kao potencijalni prijatelj. U tome nema niceg loseg i nema razloga za osecaj krivice ako odbijemo ponudjeno prijateljstvo.
Mi zene smo posebno u opasnosti da u ovom podrucju ne postujemo svoje granice, delomicno zbog svoje prirodne teznje za skladom i izbjegavanjem sukoba, a delomicno i zato jer se u nasem drustvu od zene cesce ocekuje da vise daje i manje vrednuje svoje vreme i potrebe, nego muskarac. Mnogi ljudi ze mnogo lakse traziti od zene njeno vreme ili usluge bez da icim uzvrate, nego od muskarca.
U zreloj komunikaciji, ako jedna osoba odbije zelju ili zahtev druge, ili postavi granice koje drugoj osobi ne odgovaraju, druga osoba moze razmotriti zeli li izmieniti svoje zahteve i zadrzati odnos, ili ce mozda promeniti oblik ili intenzitet odnosa i potraziti ono sto zeli u nekom drugom odnosu.Sve je moguce postici nez povredjenosti i okrivljivanja ako se medjusobno dozivljavamo kao ravnopravna ljudska bica sa ravnopravnim potrebama i isto tako komuniciramo.Da bi prepoznali tudju bol moramo prvo prepoznati vlastitu,a da bi shvatili kako povredjujemo druge trebamo priznati i povredjivanje samog sebe.Svakodnevno omalovazavamo sebe, ziveci zivot kakav ne zelimo, ostajuci u okolnostima koje nam se ne svidjaju, trujuci svoje telo i trazeci nesto ili nekog drugog da nas spasi. To ce se promeniti tek kad prestanemo pripisivati odgovornost i moc ljudima i okolnostima izvan nas.
