Konacno pocinjem da shvatam neke stvari....Sada znam da samo cutanjem mozemo uvrediti tisinu u nasem srcu,ali i dalje cutim jer je prekasno da bilo sta kazem...ili mozda i nije?Ne znam.Osvanuce jos jedno jutro,bledo ,melahonlicno.Dodirnut ce mi lice to monotono sivilo dana.Srce po ko zna koji put otkucati sinfoniju kao par koraka do ocaja.Mozda ti tada i kazem sve ono sto ti nisam uspela reci.
Nikada ti nisam rekla da svet ne prestaje tamo gde se nebo spaja sa krajem,nisam ti rekla da svet ne prestaje, da je veliki onoliko koliko ocima vidimo i ono sto je nevidljivo.Nikada ti nisam pokazala kako se vetar moze vezati u oblake i kako se suncem moze prevariti daljina izmedju ljudi. Nisam ti rekla da me ponekad nebo probudi u noci i kisa donese tvoj sapat na moje prozore. Nisam ti pokazala reci koje sam sakrila u spomenar svoje duse. Velike su to reci. Ni tisina im nije odolela, pa je kao opasan igrac pustila svoj krik kad sam ih spomenula. O, da...nisam ti nikada uspela reci kako je bol, jaka i neizbrisiva, kad znam da si jos moj, a mozda nikada neces biti.Nisam te uspela nauciti da je borba za nesto u sta verujes snaznija od pobede, od postignutog cilja. Nisi shvatio da sam se godinama borila za minut tvog dlana na mom licu?
Nisam ti uspela pokazati sve svoje snove i nisam ti dokazala da zajedno mozemo sve...bas sve.Nisam ti rekla ni to da na nebu mozemo ostaviti trag svojih dlanova i da nam sija umesto zvezda koje ce da nam pokazu put do same vecnosti.
Nisam ti nikada rekla da zalim sto te nisam upoznala ranije...da se ova ljubav nije zavrsila nikada,da je samo prekinulo vreme koje je vec proslo.Nisam ti nikada rekla da je svemir skovao plan da se rodimo jedno za drugo i da me pronadjes,a onda pustis da odem i opet pronadjes u mnostvu drugih.Ne..nista ja tebi nisam rekla sto sam htela. Nisam uspela da ti kazem...i mozda nikada i necu.
Ponekad se samo plsim da i previse cutimo
Nikada ti nisam rekla da svet ne prestaje tamo gde se nebo spaja sa krajem,nisam ti rekla da svet ne prestaje, da je veliki onoliko koliko ocima vidimo i ono sto je nevidljivo.Nikada ti nisam pokazala kako se vetar moze vezati u oblake i kako se suncem moze prevariti daljina izmedju ljudi. Nisam ti rekla da me ponekad nebo probudi u noci i kisa donese tvoj sapat na moje prozore. Nisam ti pokazala reci koje sam sakrila u spomenar svoje duse. Velike su to reci. Ni tisina im nije odolela, pa je kao opasan igrac pustila svoj krik kad sam ih spomenula. O, da...nisam ti nikada uspela reci kako je bol, jaka i neizbrisiva, kad znam da si jos moj, a mozda nikada neces biti.Nisam te uspela nauciti da je borba za nesto u sta verujes snaznija od pobede, od postignutog cilja. Nisi shvatio da sam se godinama borila za minut tvog dlana na mom licu?
Nisam ti uspela pokazati sve svoje snove i nisam ti dokazala da zajedno mozemo sve...bas sve.Nisam ti rekla ni to da na nebu mozemo ostaviti trag svojih dlanova i da nam sija umesto zvezda koje ce da nam pokazu put do same vecnosti.
Nisam ti nikada rekla da zalim sto te nisam upoznala ranije...da se ova ljubav nije zavrsila nikada,da je samo prekinulo vreme koje je vec proslo.Nisam ti nikada rekla da je svemir skovao plan da se rodimo jedno za drugo i da me pronadjes,a onda pustis da odem i opet pronadjes u mnostvu drugih.Ne..nista ja tebi nisam rekla sto sam htela. Nisam uspela da ti kazem...i mozda nikada i necu.
Ponekad se samo plsim da i previse cutimo
